Can't bring the time back...
Nazalost...
Secate se osecaja, koji ste imali u datom trenutku, tada, kada je vreme stalo, kada ste se osecali najlepse na svetu? Upijali svaki miris, fotografisali u pamet svaku sliku, slusali svaki otkucaj srca... To je bilo tada. Da, tada! A ne sada... Ali sta je uopste poenta zivota ako upravo ne to?
I zelis taj trenutak nazad, odmah! Pa makar i na silu. Sve cinis radi te euforije. I kada mislis da se vraca, da je konacno tu, srecan si. Presrecan. A na drugi dan shvatis da to nikada nece biti to. Da si lagao sam sebe. Da je onaj pravi trenutak vec uveliko prosao, i da si ti ostao samo sa njegovom senkom. Tracak trenutka, i to je to. Vise od toga neces dobiti. Jer ponoviti trenutak jos nikada nikome nije uspelo. Pa zasto onda to uporno pokusavamo?!
Live for the moment?!
Da li ste nekad bili toliko okruzeni ljudima, a opet toliko sami?
Bezbroj prijatelja, bezbroj aktivnosti, a opet, niko te ne razume... Kao da se trudis da sve uradis kako treba, a opet ne ispadne tako, nego nekako sasvim ode na drugu stranu. I ti zabrljas. Sve ti izmakne iz kontrole. Povredis najmilije. Zbog cega? Zbog trenutka.
Zivi zivot sada, u ovom trenutku? Sranje. Jer nekada, taj trenutak nije dovoljan. Nije ni blizu onome sto mozes da izgubis zbog njega. Nekada, jednostavno nije vredan...
Jos samo jedna studentkinja...
I tako... Ko zna koji po redu blog, koji se otvara u trenutku inspiracije, i ostaje prazan. Gde odlazi svo to nadahnuce? Sve te emocije? Ili ih mozda nikada nije ni bilo... Prividjenje. Mozda nastavim da pisem. A mozda i ne. Verovatno posle odredjenog vremena da. A i zasto bih nastavila... Ko jos zeli da cuje misli jos samo jedne studentkinje? Nista bitno. Samo zurke, pijanstva, ispiti, pa opet pijanstva u cast polozenih ispita, ljubav, sex, u nekim slucajevima sex, pa ljubav, i nista vise. To je zivot? To je zivot...moj.
