That feeling..
Kao miris omiljenog parfema.
Kao petak uvece.
Kao zavodljiv pogled preko sanka.
Kao zvuk jazz-a.
Kao druga casa belog vina.
Kao njen/njegov hod.
E bas takav osecaj....
ned - 04.12.2011
čet - 01.12.2011
Riding with the king...
Ko bi rekao da cu posle godinu dana spavati sa njim…? Da, upravo sa njim, a ne sa Nikolom. To je bila prvenstvena ideja, razlog zbog koga sam bila tamo, zar ne? Ironicno…
Te veceri sasvim slucajno sam na zurci srela njega. Nikolu - prelepog, preslatkog, pre-sve. Nisam mogla verovati da me je decko poput njega uopste i pogledao. Nikada pre nisam bila sa deckom koji TAKO dobro izgleda (Il bar sam ja tada tako mislila :P). Jos kad sam ga prvi put videla, kada su nam se pogledi sreli, nesto u meni je znalo da ce tu biti jos svaceg. A ove veceri, nas drugi susret, slucajan, obecavao je toliko toga. Nisam mogla verovati da bas ove veceri nisam stavila sminku!! A i zasto bih, to je trebalo da bude “malo slavlje” blizeg prijatelja. A ne susret sa deckom mojih snova! Sada mi je sminka bila najpotrebnija! Brzo sam se zavukla u wc, i nesto izimprovizovala sa drugaricinim kreonom i maskarom koju sam (hvala bogu bar nesto) stavila kod kuce. Nista mi nije rekao. Naravno, muskarci to ili ne primate, ili ako primete, ne govore zeni.
Potpuno me je osvojio njegovim komplimentima, njegovim savrsenim sarmom. Sa mojih 19, pala sam na njega kao klinka od 12 godina. Dok smo tako razgovarali, prisao nam je neki smesan covek, sav istetoviran, sa bradicom i dugom svezanom kosom. Sav u full-u Harley Davidson opreme. Verovatno ga ne bi ni primetila, koliko sam tog trenutka gledala u predivne Nikoline oci i zudela za njegovim poljupcem. Ne bi ga primetila sigurno…kada bi on bio neprimetan. Kada nam je prisao, obratio se Nikoli na engleskom sav nasmejan. Bilo je ocito da su drugovi, kao i da je on stranac, jer naravno, u nasem malom gradu svi se poznaju, a njega sam prvi put videla ovde.
“Ooow, and who's this?”- upitao je sa najsirim osmehom koji sam ikada videla. Samo sam se nasmejala i pruzila ruku. Ali on se nije predajao tako lako. Prisao mi je jos blize I upitao: “So…can I buy you a drink?” - pogledao je na Nikolu i nasmesio se. Ja sam se naravno pocela smejati, jer je bilo vise nego ocigledno da se covek zajebava sa nama, kao i to da da sva sijam od zaljubljenosti i samo sto ne pocnem da drhtim od uzbudenja dok sedim pored Nikole i dok mi on sapuce na uvo. Nikola se samo nasmesio. Posto nisam nista rekla, naravno, mislio je da ne razumem engleski. Poceo je da baca komentare Nikoli kako sam dobra riba i da li on moze da “uskoci” umesto njega, naravno sve to u kontekstu zajebancije. Ja sam samo gledala i smejala se. Taj smesan coveculjak mi je bio zaista simpatican. Nikola mu je odgovorio da moze da bude na njegovom mestu kada on sam bude gej. I da, spomenuo mu je kako ja razumem engleski. Smesni covek me je samo pogledao sav postidjen a ja dok sam umirala od smeha, samo sam mu mahnula uz jedan “helloooou”, a on je sav pocrveneo i prokomentarisao: ”oook, I'm gonna go now”. Naravno, svo troje smo se jako smejali svemu tome. Ja i Nikola smo nastavili nas “razgovor”, koji sam se jako nadala, da ce prekinuti njegov strasan poljubac. Tokom naseg razgovora, 2,3 puta nas je opet prekinuo taj smesan covek sa pitanjem upucenim Nikoli - “Are you gay yet??”. Primetila sam da to Nikoli bas i nije pariralo, ali iskreno, meni je prijalo. A sto on ne bi video da se i drugi muskarci interesuju za mene? A sto ne bi odmah shvatio da, da-ima konkurenciju! I to ne bilo kakvu. Njegov ortak licno me muva! Lagala bih kada bih rekla da mi to nije imponovalo. Iako sam u tom trenutku sva cula imala uperena samo u jednom pravcu…ka Nikoli. Nisam ni slutila koliko sam promasila pravac i upala u slepu ulicu. Sva sreca pa postoji rikverc koji nam daje sansu da se vratimo i pokupimo sta smo zaboravili na putu... Naravno, osim ako je u pitanju autoput...
sre - 02.11.2011
...just the way you are!
- Zasto si u istom krevetu kao i ja?
- Hahahaha...
- Ne, stvarno, zelim da znam.
- Ti to ozbiljno?!
- Da.
- Ne znam... Cinis da se osecam drugacije. Nisi kao svi, drugaciji si. A i zelim nekog ko ce mene da uci a ne nekog koga cu ja morati da ucim. A ti?
- Ni ti nisi obicna, normalna devojka. Dajes mi prostora, razumes kako stoje stvari, ne ocekujes da te zenim ili pravim ti decu.
- Hahah, mislim da je to moja greska. (smeh)
- Sta ti je rekao tata?
- U vezi cega?
- U vezi mene da kresem tebe, i veliku razliku u godinama... U vezi tvoje tetovaze bleso.
- A... Nije komentarisao. A i bolje. Ionako ne bi nista mogao da promeni.
sub - 01.10.2011
Dno?!
Da... I zvanicno je. Dno!
Vec treci dan depresija. Kontam - izlazak u prirodu ne moze da skodi, cak sta vise, verovatno ce pomoci. Nece. U stvari hoce, ali kad si sa pravim ljudma. Ali sta kada ti "pravi ljudi" imaju projekte, spavaju, ili su na putu? E, onda ostajes na onima koji su dostupni. Ali to ne pomaze. Nije tvoj dan, nisu tvoji ljudi. Rostilj, pivo, priroda, frizbi. A ti se osecas kao govno. Svi piju. Ti kontas, popices jedno, dve, al sa merom. Neces da se napijes, jer onda pravis sranja zbog kojih se prvenstveno i osecas tako. Kao govno. I sve tako, sa merom. Osecaj se ne menja. Na momenat varira, ali to je samo varka. Svi su veseli, a tebi je samo gore, jer kontas da nesto nije u redu sa tobom. I konacno dodje taj trenutak kada idete kuci. Dok su svi veseli i jedva cekaju da idu u kafanu da nastave sa turnejom, ti samo razmisljaas kako ces da se bacis pod tus. I neces da pijes. Cak iako je subota uvece, i cak iako se osecas kao govno. Udjes u sobu, cimerke nema. Na stolu bela linija. Ulazi cimerka, sva uradjena. Odbijas da povuces. Ako se suzdrzavas od pica, zasto da se drogiras? Dolazi i bivsi. Pricas im o svom groznom danu, i o groznom periodu kroz koji prolazis. Bivsi seda za sto i pravi 3 linije. U pocetku odbijas, ali primamljivost euforije je prevelika. Bas bi ti prijalo da se konacno nasmejes. Makar trenutak. Da si srecan. Da zaboravis. Povlacis liniju, i odjednom, sve ko rukom odneseno. I tako si srecan. Sat vremena. A onda sve po starom. I sta si uradio? Sta si postigao?!
sre - 28.09.2011
Can't bring the time back...
Nazalost...
Secate se osecaja, koji ste imali u datom trenutku, tada, kada je vreme stalo, kada ste se osecali najlepse na svetu? Upijali svaki miris, fotografisali u pamet svaku sliku, slusali svaki otkucaj srca... To je bilo tada. Da, tada! A ne sada... Ali sta je uopste poenta zivota ako upravo ne to?
I zelis taj trenutak nazad, odmah! Pa makar i na silu. Sve cinis radi te euforije. I kada mislis da se vraca, da je konacno tu, srecan si. Presrecan. A na drugi dan shvatis da to nikada nece biti to. Da si lagao sam sebe. Da je onaj pravi trenutak vec uveliko prosao, i da si ti ostao samo sa njegovom senkom. Tracak trenutka, i to je to. Vise od toga neces dobiti. Jer ponoviti trenutak jos nikada nikome nije uspelo. Pa zasto onda to uporno pokusavamo?!
ned - 25.09.2011
Live for the moment?!
Da li ste nekad bili toliko okruzeni ljudima, a opet toliko sami?
Bezbroj prijatelja, bezbroj aktivnosti, a opet, niko te ne razume... Kao da se trudis da sve uradis kako treba, a opet ne ispadne tako, nego nekako sasvim ode na drugu stranu. I ti zabrljas. Sve ti izmakne iz kontrole. Povredis najmilije. Zbog cega? Zbog trenutka.
Zivi zivot sada, u ovom trenutku? Sranje. Jer nekada, taj trenutak nije dovoljan. Nije ni blizu onome sto mozes da izgubis zbog njega. Nekada, jednostavno nije vredan...
čet - 22.09.2011
Jos samo jedna studentkinja...
I tako... Ko zna koji po redu blog, koji se otvara u trenutku inspiracije, i ostaje prazan. Gde odlazi svo to nadahnuce? Sve te emocije? Ili ih mozda nikada nije ni bilo... Prividjenje. Mozda nastavim da pisem. A mozda i ne. Verovatno posle odredjenog vremena da. A i zasto bih nastavila... Ko jos zeli da cuje misli jos samo jedne studentkinje? Nista bitno. Samo zurke, pijanstva, ispiti, pa opet pijanstva u cast polozenih ispita, ljubav, sex, u nekim slucajevima sex, pa ljubav, i nista vise. To je zivot? To je zivot...moj.
